Malo humora - vicevi
- Začetnik teme Jr
- Datum pokretanja
Gogo
Hero member
Dobro me nasmija, e ovako šta... 
Vidio jednog dana farmer da mu kokoši ne nesu jaja i sve nekako tužne, pa je odlučio nabavit mladog i živahnog pijetla.
Odmah prvog dana pijetao zaskočio sve koke po 3,4 puta te je farmer bio veoma zadovolja.
2. dan pijetao počeo skakat na guske, reče njemu farmer: nemoj budalo, umrijet ces jednog dana... pijetao: ah, nemoj pametovat
3. dan farmer trazi pijetla i nadje ga u stali kako vec skace po kravama, kozama... farmer ce: ma ti nisi normalan, krepat ces...
Pijetao: ma ajd, daj bjezi..
Jednog dana farmer nadje pijetla nepomicnog lezeci pod drvetom, vec vrane kruze oko njega... Šutne ga i kaze: jesam ti rekao idiote jedan da ćeš krepat!!!
A pijetao: ššššš... brišiiii... gledaj gore!! pi***!!)
Odmah prvog dana pijetao zaskočio sve koke po 3,4 puta te je farmer bio veoma zadovolja.
2. dan pijetao počeo skakat na guske, reče njemu farmer: nemoj budalo, umrijet ces jednog dana... pijetao: ah, nemoj pametovat
3. dan farmer trazi pijetla i nadje ga u stali kako vec skace po kravama, kozama... farmer ce: ma ti nisi normalan, krepat ces...
Pijetao: ma ajd, daj bjezi..
Jednog dana farmer nadje pijetla nepomicnog lezeci pod drvetom, vec vrane kruze oko njega... Šutne ga i kaze: jesam ti rekao idiote jedan da ćeš krepat!!!
A pijetao: ššššš... brišiiii... gledaj gore!! pi***!!
)
Sin: Roditelji moji dragi, evo danima se kanim da vam nešto saopštim i nikako da prevalim to preko jezika, pa eto, nek ovaj nedeljni ručak bude prilika.
Ćale: Prilika da nam prisedne ova boranija bez mesa? Koviljka, u tebe gledam, pa pička mu materina je l može bar nedeljom da ne budu ove bonžite i alge, ja sam karnivora bre, mojim
precima se mozak razvio jer su jeli meso a ne pasli stepu u sa gnuovima i impalama.
Keva: Ljubiša, to je za tvoje dobro, ionako su ti krvni sudovi začepljeni ko ciganski sulundari, samo jedeš kulenje i slaninu sapunjaru. Reci, sine, šta si hteo, ljubi te majka.
S: Pa, kako da kažem…
Ć: Znam ja šta će da kaže, bolje da ništa ne govori. Šta je, pao si godinu, nemoš da položiš statiku? E u moje vreme, ribe nisu htele da ni da te pogledaju ako nemaš bar 8 iz
krucijalnih predmeta, pitaj majku ako mi ne veruješ, smuvo sam je pored stuba nosača. Kovo, jese sećaš kako sam namerno proso čašu vranca po tvojoj nosatoj drugarici, i dok je ona
otklanjala tvrdokorne fleke ja ti na prepad surduknem jezičinu u ždrelo, hahah.
K: Ljubiša, molim te, dete sluša.
Ć: Koje dete? Da je dete, ne bi brukao oca, diplomiranog inženjera građevine tako što ne može statiku da položi.
S: Ćale, na studijama nemam problema, upravo upisujem treću godinu na Dizajnu interaktivnih medija, imam prosek 9.80, dobio sam i stipendiju jedne kompanije iz Amsterdama.
Ć: Dizajn int… šta pričaš ti, šta je to? I ček, oca li ti jebem, pa ti ne studiraš građevinu? Ljubinka, sin ti studira neko interplanetarno govno a otac mu ne zna za to?
Evo saće treća godina, fala što me obaveštavaš, ti si garant sve ovo znala. Kompanija iz Amsterdama… narkomani. Drogiraš se, je li, to si hteo da kažeš? Koviljka, sin ti se
drogira!
S: Ne dorgiram se, ćale, ne pušim, ne pijem, čak sam i na laktozu intolerantan.
Ć: A pa da, ko ona pičkica Đoković, nikad od vas muškarac. Šta je onda? Znam, slušaš indi, vido sam te kako nosiš neke arafatke, to je sad kao moderno. Reci mi da ne slušaš Kajzer
čifse, inače ćeš u podrumu da spavaš.
S: Ne, ćale, oni su pase, slušam… a nije bitno šta slušam, ja sam gej.
(24 sekunde tišine)
S: Ne znam, da li ste me dobro čuli? Ćale, kevo, ja sam… gej.
K: Didem ja do kujne, mislim da ima jedno parče junetine, možda bi ti Ljubiša hteo…
Ć: Sed tu, Koviljka, sin nam je postao duhovit naprasno. Mali, elaboriraj.
S: Pa lepo, gej sam, homoseksualac.
Ć: Peder?
S: To je malo homofobičan izraz, ali da, ja sam peder.
Ć: Baš ono pravi peder, voliš muškarce i razlikuješ više od 8 boja, i ne voliš žene i loj?
S: Taj.
Ć: Ček, majku mu, ne kapiram. Peder si kao Boško Jakovljević ili si ispao peder kao Milko Đurovski kad je prešao u Partizan?
S: Ćale, peder sam u pravom smislu reči, gejčina, pederčina, volim muškarce i ložim se na njih, jebem se u dupe i jebem u dupe, heftam se u senfaru, šurim u plinaru, kitom radim kolonoskopiju, primam analno, rektalno i u gujscu, katkad naskačem na hidrant a katkad ga obalavim ko siroče lilihip. Jel ti sad jasnije?
Ć: Koviljka, brzo, šukni 2 bromazepama u deci vinjaka i razmuti, daj i pumpu za astmu i nitroglicerin, teško ću se izvući, već vidim Svetog Petra kako sprema odbor za doček. Pa sunce ti jebem, kako moj sin peder, šta sam ja bogu i državi zgrešio? Postim skoro svaki Veliki petak… dobro, nekad mi se omakne neka teleća glava u škembetu, al šta sad. Il je možda što 3 meseca ne plaćam infostan. Koviljka, oće li to, ako ne požuriš možeš samo popa da zoveš. Pa crni sine, zar tako nešto ocu svom da prirediš, šta će čaršija da veli?
K: Mogao bi ti malo kafanu da smanjiš. Neka je priznalo dete, voli njega majka kakav god da je, pa šta ako voli dečake, on bar pokazuje ljubav prema nekom, a ne kao ti, 10 godina me nisi
pogledao.
Ć: Tišina tamo. Lista za kladionicu se gleda, žene se pipaju.
K: Nisi ni to.
Ć: Šta ima da te pipam, upoznat sam veoma dobro sa tvojom karoserijom, i ne spinuj razgovor, sve ti jebem, sin ti je peder, slušaš li išta? Je li, mali, de si ti naučio da budeš peder? Ko te to zajebo? Koviljka, lepo sam govorio, ne šalji dete na tenis, ne puštaj ga da volontira po nevladinim organizacijama, ne dozvoljavaj mu da jede posnu sarmu, to su sve rani simptomi homoseksualnosti, al ti ne slušaš. Sad ti dočekuj zeta – studenta vajarstva iz Amsterdama.
S: Utrehta.
Ć: Utreht govna, uvek me prodaju na golove. Štas reko bre?
S: Dečko mi je iz Utrehta, i ne studira vajarstvo već režiju kratkog metra.
Ć: Pa jes, neće mašinstvo sigurno. E šta dočekah, umesto da zviždim za snajkom i krišom joj gledam u sise, sin mi u kuću dovodi lika koji ne zna postavu Ajaksa iz 95. Za
Klajverta i Sedorfa ne zna, al zna da prikenja kako nemamo niskopodne autobuse i pijemo vodu ščesme. Ne dovodi mi ga u kuću, ščuo?
S: Neću, ćale, selim se u Holandiju, ozakonićemo brak.
Ć: Koviljka! Spremi zalihe prozaka, ima da padnem u depresiju, nakon što polupam pola kuće. Koji brak, bem ti kuću i okućnicu?
S: Zakonski. U Holandiji je to legalno, živećemo u njegovoj vili.
Ć: More, sad ćeš da vidiš šta je zakon. Koviljka, donesder lance i bukagije, u podrum ću ja tebe… reče u vili ćete da živite?
S: Mhm.
Ć: Znači, on je bogat?
S: Jako uzvišen momak, pre svega duhovno…
Ć: Ne, ne, pusti to, mislim na konto u banci i nekretnine?
S: Svakako, plemenitog je roda, baba mu je od Meklenburgovih, to su ti nešto kao Vasojevići u tvom koordinatnom sistemu.
Ć: Pa što ne pominješ to, jebala te režija kratkog metra. A moš li ti da šalješ neki keš majci i ocu?
S: Koliko treba, ćale?
Ć: Majci za pretplatu za Blic ženu i meni za kafanu i kladžu, hiljadarku mesečno. Evra, razume se.
S: Može i dve.
Ć: E znao sam da imam sinčinu što ga svet nema. Koviljka, otvaraj ONU rakiju, udadosmo jedinca, kakve žene kakve pičke materine, deca, trice i kučine, zet iz Holandije vredi ko nivo deviznih rezervi Bahreina.
Ćale: Prilika da nam prisedne ova boranija bez mesa? Koviljka, u tebe gledam, pa pička mu materina je l može bar nedeljom da ne budu ove bonžite i alge, ja sam karnivora bre, mojim
precima se mozak razvio jer su jeli meso a ne pasli stepu u sa gnuovima i impalama.
Keva: Ljubiša, to je za tvoje dobro, ionako su ti krvni sudovi začepljeni ko ciganski sulundari, samo jedeš kulenje i slaninu sapunjaru. Reci, sine, šta si hteo, ljubi te majka.
S: Pa, kako da kažem…
Ć: Znam ja šta će da kaže, bolje da ništa ne govori. Šta je, pao si godinu, nemoš da položiš statiku? E u moje vreme, ribe nisu htele da ni da te pogledaju ako nemaš bar 8 iz
krucijalnih predmeta, pitaj majku ako mi ne veruješ, smuvo sam je pored stuba nosača. Kovo, jese sećaš kako sam namerno proso čašu vranca po tvojoj nosatoj drugarici, i dok je ona
otklanjala tvrdokorne fleke ja ti na prepad surduknem jezičinu u ždrelo, hahah.
K: Ljubiša, molim te, dete sluša.
Ć: Koje dete? Da je dete, ne bi brukao oca, diplomiranog inženjera građevine tako što ne može statiku da položi.
S: Ćale, na studijama nemam problema, upravo upisujem treću godinu na Dizajnu interaktivnih medija, imam prosek 9.80, dobio sam i stipendiju jedne kompanije iz Amsterdama.
Ć: Dizajn int… šta pričaš ti, šta je to? I ček, oca li ti jebem, pa ti ne studiraš građevinu? Ljubinka, sin ti studira neko interplanetarno govno a otac mu ne zna za to?
Evo saće treća godina, fala što me obaveštavaš, ti si garant sve ovo znala. Kompanija iz Amsterdama… narkomani. Drogiraš se, je li, to si hteo da kažeš? Koviljka, sin ti se
drogira!
S: Ne dorgiram se, ćale, ne pušim, ne pijem, čak sam i na laktozu intolerantan.
Ć: A pa da, ko ona pičkica Đoković, nikad od vas muškarac. Šta je onda? Znam, slušaš indi, vido sam te kako nosiš neke arafatke, to je sad kao moderno. Reci mi da ne slušaš Kajzer
čifse, inače ćeš u podrumu da spavaš.
S: Ne, ćale, oni su pase, slušam… a nije bitno šta slušam, ja sam gej.
(24 sekunde tišine)
S: Ne znam, da li ste me dobro čuli? Ćale, kevo, ja sam… gej.
K: Didem ja do kujne, mislim da ima jedno parče junetine, možda bi ti Ljubiša hteo…
Ć: Sed tu, Koviljka, sin nam je postao duhovit naprasno. Mali, elaboriraj.
S: Pa lepo, gej sam, homoseksualac.
Ć: Peder?
S: To je malo homofobičan izraz, ali da, ja sam peder.
Ć: Baš ono pravi peder, voliš muškarce i razlikuješ više od 8 boja, i ne voliš žene i loj?
S: Taj.
Ć: Ček, majku mu, ne kapiram. Peder si kao Boško Jakovljević ili si ispao peder kao Milko Đurovski kad je prešao u Partizan?
S: Ćale, peder sam u pravom smislu reči, gejčina, pederčina, volim muškarce i ložim se na njih, jebem se u dupe i jebem u dupe, heftam se u senfaru, šurim u plinaru, kitom radim kolonoskopiju, primam analno, rektalno i u gujscu, katkad naskačem na hidrant a katkad ga obalavim ko siroče lilihip. Jel ti sad jasnije?
Ć: Koviljka, brzo, šukni 2 bromazepama u deci vinjaka i razmuti, daj i pumpu za astmu i nitroglicerin, teško ću se izvući, već vidim Svetog Petra kako sprema odbor za doček. Pa sunce ti jebem, kako moj sin peder, šta sam ja bogu i državi zgrešio? Postim skoro svaki Veliki petak… dobro, nekad mi se omakne neka teleća glava u škembetu, al šta sad. Il je možda što 3 meseca ne plaćam infostan. Koviljka, oće li to, ako ne požuriš možeš samo popa da zoveš. Pa crni sine, zar tako nešto ocu svom da prirediš, šta će čaršija da veli?
K: Mogao bi ti malo kafanu da smanjiš. Neka je priznalo dete, voli njega majka kakav god da je, pa šta ako voli dečake, on bar pokazuje ljubav prema nekom, a ne kao ti, 10 godina me nisi
pogledao.
Ć: Tišina tamo. Lista za kladionicu se gleda, žene se pipaju.
K: Nisi ni to.
Ć: Šta ima da te pipam, upoznat sam veoma dobro sa tvojom karoserijom, i ne spinuj razgovor, sve ti jebem, sin ti je peder, slušaš li išta? Je li, mali, de si ti naučio da budeš peder? Ko te to zajebo? Koviljka, lepo sam govorio, ne šalji dete na tenis, ne puštaj ga da volontira po nevladinim organizacijama, ne dozvoljavaj mu da jede posnu sarmu, to su sve rani simptomi homoseksualnosti, al ti ne slušaš. Sad ti dočekuj zeta – studenta vajarstva iz Amsterdama.
S: Utrehta.
Ć: Utreht govna, uvek me prodaju na golove. Štas reko bre?
S: Dečko mi je iz Utrehta, i ne studira vajarstvo već režiju kratkog metra.
Ć: Pa jes, neće mašinstvo sigurno. E šta dočekah, umesto da zviždim za snajkom i krišom joj gledam u sise, sin mi u kuću dovodi lika koji ne zna postavu Ajaksa iz 95. Za
Klajverta i Sedorfa ne zna, al zna da prikenja kako nemamo niskopodne autobuse i pijemo vodu ščesme. Ne dovodi mi ga u kuću, ščuo?
S: Neću, ćale, selim se u Holandiju, ozakonićemo brak.
Ć: Koviljka! Spremi zalihe prozaka, ima da padnem u depresiju, nakon što polupam pola kuće. Koji brak, bem ti kuću i okućnicu?
S: Zakonski. U Holandiji je to legalno, živećemo u njegovoj vili.
Ć: More, sad ćeš da vidiš šta je zakon. Koviljka, donesder lance i bukagije, u podrum ću ja tebe… reče u vili ćete da živite?
S: Mhm.
Ć: Znači, on je bogat?
S: Jako uzvišen momak, pre svega duhovno…
Ć: Ne, ne, pusti to, mislim na konto u banci i nekretnine?
S: Svakako, plemenitog je roda, baba mu je od Meklenburgovih, to su ti nešto kao Vasojevići u tvom koordinatnom sistemu.
Ć: Pa što ne pominješ to, jebala te režija kratkog metra. A moš li ti da šalješ neki keš majci i ocu?
S: Koliko treba, ćale?
Ć: Majci za pretplatu za Blic ženu i meni za kafanu i kladžu, hiljadarku mesečno. Evra, razume se.
S: Može i dve.
Ć: E znao sam da imam sinčinu što ga svet nema. Koviljka, otvaraj ONU rakiju, udadosmo jedinca, kakve žene kakve pičke materine, deca, trice i kučine, zet iz Holandije vredi ko nivo deviznih rezervi Bahreina.
tomos rider
Full member
- Učlanjen(a)
- 27.11.2009.
- Poruke
- 870
- Broj reagovanja
- 0
Dobar Pero...preuzet text sa Tarzanije.... 
batarihter
Senior member
...stvarno dobar...
Pirocanac na umoru. I, kako to biva, iznad glave mu upalili svecu.
Prolazi vreme, sveca izgorela, a Pirocanac ne umire.
Upalise drugu. Izgore sveca, a Pirocanac i dalje ziv.
Upalise oni i trecu. Kad je bila pri kraju, rece mu sin:
-Daj, bre, tatko, koncentrisi se!
Prolazi vreme, sveca izgorela, a Pirocanac ne umire.
Upalise drugu. Izgore sveca, a Pirocanac i dalje ziv.
Upalise oni i trecu. Kad je bila pri kraju, rece mu sin:
-Daj, bre, tatko, koncentrisi se!
batarihter
Senior member
Dva prosjaka sjede ispred Hrvatskog sabora u Zagrebu. Ispred jednog je
pisalo:
JA SAM SIROMAŠAN SRBIN, TRAŽIM POMOĆ,
Ispred drugog pa:
JA SAM SIROMAšAN HRVAT, MOLIM ZA POMOĆ.
Ljudi su prolazili mimo i svi su davali novac siromašnom Hrvatu, a Srbinu nitko. Jedna se dama zaustavi kod Srbina i reče:
"Ma što si vi mislite!? Ništa nećete dobiti od nas, idite u Beograd pa tamo prosjačite."
Na to uzme iz novčanika 1000 kuna i da ih Hrvatu govoreči
"Eto, vidite, samo zbog toga, da vam dokažem, kakav ste magarac što tu prosjačite, dat cu ovom gospodinu Hrvatu na poklon toliko novaca." Kada se "gospodja" udaljila siromašni se Srbin okrene siromašnom Hrvatu:
"Jesi li čuo, bolan, Haso, ona će nas da uči marketing?!"
pisalo:
JA SAM SIROMAŠAN SRBIN, TRAŽIM POMOĆ,
Ispred drugog pa:
JA SAM SIROMAšAN HRVAT, MOLIM ZA POMOĆ.
Ljudi su prolazili mimo i svi su davali novac siromašnom Hrvatu, a Srbinu nitko. Jedna se dama zaustavi kod Srbina i reče:
"Ma što si vi mislite!? Ništa nećete dobiti od nas, idite u Beograd pa tamo prosjačite."
Na to uzme iz novčanika 1000 kuna i da ih Hrvatu govoreči
"Eto, vidite, samo zbog toga, da vam dokažem, kakav ste magarac što tu prosjačite, dat cu ovom gospodinu Hrvatu na poklon toliko novaca." Kada se "gospodja" udaljila siromašni se Srbin okrene siromašnom Hrvatu:
"Jesi li čuo, bolan, Haso, ona će nas da uči marketing?!"
Sedim u svom stanu..., sama. Zvono na vratima...
Otvaram ispred stoji simpatičan mladić...
Pita me jel' mi muž kod kuće...
Ja kažem – nije...
Mladić ulazi, svlači se, baca me na krevet, kresne me, odlazi...
Još uvek mi nije jasno zašto mu je trebao moj muž... ???
Otvaram ispred stoji simpatičan mladić...
Pita me jel' mi muž kod kuće...
Ja kažem – nije...
Mladić ulazi, svlači se, baca me na krevet, kresne me, odlazi...
Još uvek mi nije jasno zašto mu je trebao moj muž... ???
Došla mlada novinarka u posjetu najstarijem čovjeku u nekom zabačenom selu da napravi intervju i pita ga:
- Vi ste ovdje najstariji, sigurno ste imali mnogo sretnih doživljaja u životu. Koji vam je najsretniji?
Kaže starac:
- Jednom mi se izgubila najljepša ovca. Ja i cijelo selo tražili smo je sedam dana i noći, a kad smo je našli bili smo tako sretni, da smo je svi naguzili!
Novinarka malo zbunjena opet pita:
- Pamtite li još neki srećan doživljaj?
Starac:
- Ima, ima još jedan... Jednom mi se izgubila najljepša krava, Šarenka. Ja i cijelo selo tražili smo je sedam dana i noći, kad smo je našli svi smo bili sretni, pa smo i nju naguzili.
Novinarka zbunjena, sad ga pita:
- A koji vam je najtužniji doživljaj u životu?
- Jednom sam se ja izgubio...
- Vi ste ovdje najstariji, sigurno ste imali mnogo sretnih doživljaja u životu. Koji vam je najsretniji?
Kaže starac:
- Jednom mi se izgubila najljepša ovca. Ja i cijelo selo tražili smo je sedam dana i noći, a kad smo je našli bili smo tako sretni, da smo je svi naguzili!
Novinarka malo zbunjena opet pita:
- Pamtite li još neki srećan doživljaj?
Starac:
- Ima, ima još jedan... Jednom mi se izgubila najljepša krava, Šarenka. Ja i cijelo selo tražili smo je sedam dana i noći, kad smo je našli svi smo bili sretni, pa smo i nju naguzili.
Novinarka zbunjena, sad ga pita:
- A koji vam je najtužniji doživljaj u životu?
- Jednom sam se ja izgubio...