Skrapež
- Začetnik teme witch
- Datum pokretanja
Mix ne zanosi se Skrapezom, pastrmke skoro da nema. Jedina riba je klen, krkusa, skobalj i mrena, klasicna mrensko-saranska reka, velicine kao Djetinja, uliva se u nju neposredno pre ulivanja u Moravicu, gde i nastaje Zapadna Morava.
falco
Full member
- Učlanjen(a)
- 23.10.2007.
- Poruke
- 640
- Broj reagovanja
- 132
Nisam neki veliki poznavalac ove reke, ali pokušaću da dam koji podatak.
Skrapež izvire negde na jugoistočnim padinama Povlena, koji je najviša od valjevskih planina. Kilometar-dva dalje je selo Donji Taor u kome se nalaze Taorska vrela, sada narušeni prirodni dragulj. Lepa količina vode se preko malih vodopada i kaskada slivala u reku, a na tim slapovima je nekada radilo preko 10 vodenica. Siga (vrsta mekog kamena cenjenog u građevinarstvu) je nerazumno vađena, a samo vrelo je kaptirano za potrebe vodosnabdevanja Kosjerića, tako da je i količina vode svedena na minimum. Zajedno sa vodom odoše i vodenice, a ceo predeo je, kako sam čuo, zapušten i sve manje zanimljiv. Odatle Skrapež kreće put Kosjerića, prolazeći kroz živopisne predele. Voda je zaista mala i zarasla, brojnost pastrmke je solidna, ali su primerci sitni. Kada sam bio, pre nekoliko dana, na svakom većem viru su se mogli naći tragovi lova na žive mamce, koji meštani okolnih sela primenjuju. Mušičari ne mogu očekivati "komociju" i krupne ulove, ali je izazov "gađati" pastrmkinu mikrolokaciju kada brzina vode i konfiguracija terena svojski odmažu. Posle možda 10-ak km toka u Skrapež se uliva Seča Reka ili Sečica koja takođe ima pastrmke. Meštani ovo mesto označavaju kao početak Skrapeža, a ceo tok koji sam prethodno opisao zovu Godljevača, prema selu Godljevu kroz koji protiče. Od tog mesta reka ima značajniju količinu vode, ali je okolina urbanija jer je grad sasvim blizu. Kada sam pre više od 10 godina prvi put došao na ovu reku, muvali smo se neposredno iznad ušća Sečice (virovi su tu već pristojni), i sećam se da smo bili prijatno iznenađeni sa par riba od 30-ak cm. Nizvodno od grada pastrmke više nema, a pojavljuju se vrste koje je Sumadinac pomenuo (ovaj deo uopšte ne poznajem, mada izgleda zanimljivo za klena).
Na kraju, glupo je preporučiti nekom ko nije blizu da poseti salmonidni deo ove rečice i da lovi ribe od 15-20cm. Sigurno i u svojoj blizini ima nešto poput ovog. Kroz slike i komentare koje sam postavljao na ovom forumu prevashodno sam hteo da kažem da se može uživati u mušičarenju i kad je meta skromnih dimenzija, a zabačaj predstavlja podvig.
Koga i dalje zanima neka pogleda: http://www.musicarenje.org/index.php?topic=1500.285
http://www.musicarenje.org/index.php?topic=956.45
Skrapež izvire negde na jugoistočnim padinama Povlena, koji je najviša od valjevskih planina. Kilometar-dva dalje je selo Donji Taor u kome se nalaze Taorska vrela, sada narušeni prirodni dragulj. Lepa količina vode se preko malih vodopada i kaskada slivala u reku, a na tim slapovima je nekada radilo preko 10 vodenica. Siga (vrsta mekog kamena cenjenog u građevinarstvu) je nerazumno vađena, a samo vrelo je kaptirano za potrebe vodosnabdevanja Kosjerića, tako da je i količina vode svedena na minimum. Zajedno sa vodom odoše i vodenice, a ceo predeo je, kako sam čuo, zapušten i sve manje zanimljiv. Odatle Skrapež kreće put Kosjerića, prolazeći kroz živopisne predele. Voda je zaista mala i zarasla, brojnost pastrmke je solidna, ali su primerci sitni. Kada sam bio, pre nekoliko dana, na svakom većem viru su se mogli naći tragovi lova na žive mamce, koji meštani okolnih sela primenjuju. Mušičari ne mogu očekivati "komociju" i krupne ulove, ali je izazov "gađati" pastrmkinu mikrolokaciju kada brzina vode i konfiguracija terena svojski odmažu. Posle možda 10-ak km toka u Skrapež se uliva Seča Reka ili Sečica koja takođe ima pastrmke. Meštani ovo mesto označavaju kao početak Skrapeža, a ceo tok koji sam prethodno opisao zovu Godljevača, prema selu Godljevu kroz koji protiče. Od tog mesta reka ima značajniju količinu vode, ali je okolina urbanija jer je grad sasvim blizu. Kada sam pre više od 10 godina prvi put došao na ovu reku, muvali smo se neposredno iznad ušća Sečice (virovi su tu već pristojni), i sećam se da smo bili prijatno iznenađeni sa par riba od 30-ak cm. Nizvodno od grada pastrmke više nema, a pojavljuju se vrste koje je Sumadinac pomenuo (ovaj deo uopšte ne poznajem, mada izgleda zanimljivo za klena).
Na kraju, glupo je preporučiti nekom ko nije blizu da poseti salmonidni deo ove rečice i da lovi ribe od 15-20cm. Sigurno i u svojoj blizini ima nešto poput ovog. Kroz slike i komentare koje sam postavljao na ovom forumu prevashodno sam hteo da kažem da se može uživati u mušičarenju i kad je meta skromnih dimenzija, a zabačaj predstavlja podvig.
Koga i dalje zanima neka pogleda: http://www.musicarenje.org/index.php?topic=1500.285
http://www.musicarenje.org/index.php?topic=956.45
Ko na pocetku sezone, bice mu zanimljivo jer je vodostaj solidan, ali ce se zaprepastiti koliko je sitna riba 10-15cm, sve preko vodi se kao rekord. Ja sam ranije isao tamo, narocito u Secu reku koja je davno bila krcata od pastrmke i to nije moglo da se upeca riba manja od 0.5kg. Sada je i tu stanje ocajno, znaci sve preko 15cm je kapitalac. Sto se tice Godeljevace, u kasno prolecnoj i letnjoj sezoni, dve malo jace krave mogu da popiju svu vodu 
, iz tog razloga ova destinacija nije ni malo dobra za musicare. Kao sto je Falco rekao takvih potoka svi imaju u Izobilju.
Tamo gde nastaje Skrapez pastrmke gotovo da nema, ali ima zaista mnogo klena, krkuse, skobalja i mrena, narocito u delu nizvodno od Kosjerica. Mada nakon proslogodisnjeg pomora, nisam siguran kakvo je sada stanje!
, iz tog razloga ova destinacija nije ni malo dobra za musicare. Kao sto je Falco rekao takvih potoka svi imaju u Izobilju. Tamo gde nastaje Skrapez pastrmke gotovo da nema, ali ima zaista mnogo klena, krkuse, skobalja i mrena, narocito u delu nizvodno od Kosjerica. Mada nakon proslogodisnjeg pomora, nisam siguran kakvo je sada stanje!
falco
Full member
- Učlanjen(a)
- 23.10.2007.
- Poruke
- 640
- Broj reagovanja
- 132
Nisam pecao na Seča Reci, ali mi se čini da nije ništa veća od Godljevače. Slušao sam i te priče o srećnim vremenima, a pre mesec dana sam čuo i jednu baš "zanimljivu". Reče mi drug koji nije ribolovac da je negde pročitao kako meštani ovog kraja pouzdano tvrde kako su se vidre prenamnožile i potamanile gotovo svu ribu iz ovih vodotoka. Pa vi verujte, ako hoćete.