``Vezivanje`` voblera

[nespetro]

Morao sam da stavim ovo ``vezivanje`` da ne bi bio totalno u off-u Ovde bih jednostavno opisao nacin i principe izrade i zastite voblera onaako kako ih rade Finski majstori, nesto sto, uz male izmene, i sam radim. Rec je o ``lososkim`` ili ``pastrmskim`` voblerima, a u osnovi, voblerima koji imaju specifican rad i koji imaju odlican rad u mirnim a narocito u brzim vodama.

Postavlja se jedno obicno pitanje: Zasto bi pravio voblere kad se mogu kupiti na svakom cosku i sta je to sto cini rucno radjen vobler boljim od kupovnog? Razlog je koliko jednostavan, toliko i komplikovan: Zato sto se rucno radjeni mogu podesavati, tj, moze im se podesavati i dubina vodjenja i nacin kretanja, u zavisnosti od situacija na vodi. Tu je sva razlika. Da li je bitna? Pa i jeste. Imao sam priliku da isprobam par rucno radjenih koje je bilo nemoguce podesavati a sam rad im je bio kao kod obicne rapale. Lome se u struku i sitan vez. U cemu je onda vic muciti se, strugati, impregnirati, farbati.... ako se na kraju dobije rapala? A uz to je ona mnogo izdrzljivija.

Tu je sva poenta, u mogucnosti podesavanja. Recimo, izadje covek na reku. Dosla brza, podigo se nivo, ili jednostavno zeli da juri ribu u brzacima bez da mu voda izbaci vobler na povrsinu, a vec 20-tak metara ispod dolazi mirniji vir u kome je pozeljan siri, snazniji i atraktivniji rad. Samo je potrebna mala korekcija klestima i taj isti vobler vec ima sasvim drugacije, izazovnije kretanje. Jednim te istim voblerom je moguce pokriti sve situacije. No... o tom potom.

Pre svega je potrebno jasno definisati sta se zeli od voblera. Tj, da li ce se njime pecati sa obale, gde se zahteva teze drvo ili iz camca gde je recimo, balza neprikosnovena. Prvo je potrebno naci drvo, pa tek onda, na osnovu njega raditi oblik. Na slici gore je moja mala ``zimnica`` za ovu sezonu i 90% modela je radjeno od breze i nesto od belog bora. Breza je malo teza.

Pre no sto kazem par reci o samom izboru izgleda voblera, tj njegovoj duzini, sirini i debljini, moram reci da, iako mi je tako izgledalo u pocetku, izrada voblera i logika oko njega nije nikakva nuklearna fizika. Sve je logicno i uzajamno povezano. Da bi dosao do toga: Sta i kako? - proveo sam dane i dane iscitavajuci sve moguce finske forume i nesto sto oni imaju kao neka ``ribopedija``. Sve to uz pomoc gugle chrome koji automatski prevodi iako je prevod nekada totalno ocajan. Finci su majstori nad majstorima. Imaju dugu tradiciju i iskustvo. Video sam da drze kurseve o izradi a tek koliko knjiga o tome imaju, pa cak i knjiga samo o podesavanjima. Svaka im cast. Da bi koliko toliko imao predstavu o tome sta radim, narucio sam nekoliko komada od jednog od najpoznatijih majstora: https://www.rrvaappu.fi/epages/rrva...Shops/2017112803/Categories/Verkkokauppa/RR85 Narocito me je ovaj model zanimao, tezine 19-tak grama. To mi je ujedno bila i frustracija u pocetku. Namucim se, probam u koritu 2 X 0,6m i.... dodje mi da popizdim. Ni priblizno. Ali polako, posle stotinak komada, koji jos uvek leze u fioci, uspeo sam da ``desifrujem`` nacin izrade, konkretno, ovako teskih modela. Naravno uz mnogo citanja i razmisljanja. Da sam toliko razmisljao o vezivanju musica, do sad bi napravio neku koja sama juri ribu .

Prica o voblerima je obimna. Ima tu mnogo ``zavisi od...`` i sve je povezano kao creva. Odstupanje od jedne stavke, trazi odstupanje od svih. Pre par meseca sam napravio mali eksperiment. Naime jedan kolega, koji ih radi samo od balze, je toliko opterecen oblikom, da mu je jednostavno nemoguce objasniti da je oblik voblera stavka, od iste, ili cak manje vaznosti, od drugih. Zato sam napravio model koji izgleda bukvalno kao autobus. Prva polovina, cisti pravougaonik 2x3,5cm a druga sa suzenjem da zadnjeg okca. Primenio sam sve sto smatram da je bilo bitno za jedan takav oblik, pocevsi od sirine pakte, preko visine postavljanja zice, tacke za srednje okce, duzine prednjeg okca.... i pozvao ga da vidi sta se desava. Covek nije mogao da veruje kakav je rad imala ovakva `` nakaza`` od voblera, al` drugacije nisam mogao da mu objasnim

Raspisah se malo vise kao ``uvod`` dok cu nastaviti sa izradom jednog od 8cm. Od pocetka do kraja. Za kraj jedna od prosle godine na model od 9,2cm i tezine oko 18gr.

 

[tommylee]

Svaka časta!
I sam sebi pravim voblere.Prvo zašto sam to počeo je da bih shvatio konstrukciju voblera a dalje sam rad.
Drugo,kad već spominješ omraženi mi brend Rapalau.Oni su toliko svukli kvalitet da je to krajnje drsko i bezobrazno!
Treće ja volim teške veblere.Vidim iz priloženog da nam je slična gramaža u odnosu na dužinu.
I ono najbitnije nisam opterećne da li ću otkinuti,znam ljude koji imaju pune kutije a žao im da zabace.

 

[nespetro]

To da ``vobler imitira ranjenu/bolesnu ribicu`` je obican marketinski trik velikih proizvodjaca. Vobler to ne radi niti moze da radi jer nema takvog kretanja nigde u vodi. Bolesna ribica lezi na dnu izmedju kamenja i tamo se krece, sporo i oprezno, dok vobler ima brzu kretnju, neprozirnost, pogresan oblik.... Ali eto.... ostao je mit koji jos uvek pospesuju prodavci po radnjama. To odgovara proizvodjacima jer mogu praviti ``univerzalne`` modele gde je dovoljno da bojom ( sto pribliznijem izgledu prave ribice) prikriju neadekvatan rad modela. Recimo rapala, kad proizvodi jedan model, mora razmisljati tako da taj isti model ujedno odgovara i onom malezijskom ribolovcu koji lovi u mirnim, mutnim vodama, i onom kanadskom, koji lovi u brzim i bistrim. Zato rade kompromisna resenja i zato im modeli imaju mane i za jedne i za druge vode.



Nije mi ostalo ni malo breze za rad, tako da cu ovde prikazati model od 8cm na belom boru, koji je odlicno drvo za rad ali se samo moraju izbegavati delovi oko cvora jer zna da puca. Ja koristim neke lajsne koje se vade iz samog centra drveta tako da nemam tih problema.

Pre no sto predjem na sam nacin izrade, rekao bih da imamo, da kazem tako, dva nacina izrade. Imamo dobre i odlicne. Izrada dobrih voblera se zasniva na slepoj preciznosti. Oblik ce biti savrsen ( bitno za oba) zica ce biti u sredini balansa, sredina pakte ce biti u osi voblera, srednja udica ce se kaciti u balansnoj tacki.... i da, to je dobar vobler. Imace jedno precizno pravolinijsko kretanje, lomice se negde na sredini a frekfencija i sirina kretanja repa, ce biti brza i kratka jer je vobler u svemu stabilan.

Izrada odlicnog voblera je malo drugacija i zasniva se na namernom izazivanju neravnoteze i kontrolisanju iste kasnije u prednjem oku ( gde vezujemo cvor). Pre svega ta neravnoteza lezi u odnosu tezine gornjeg i donjeg dela voblera u odnosu na liniju postavljanja zice. Recimo, na gornjoj slici sam oznacio dubinu useka u kome ce doci zica na 7mm dok je samo drvo 2cm.



Model ce u gornjoj tacki dostici tu visinu, tako da vec sad imam tezi gornji deo. Ovo je veoma vazno jer je osnova za dobro kretanje. Evo recimo sta radi rapala:
https://thebassman.tripod.com/Rap-Info-22.html Ovde se mogu videti razliciti modeli koji su stavljeni pod rendgen. Vidi im se zica i olovo. Rapala stavlja olovo u svoje modele, bas iz onog razloga koji pomenuh a to je da pravi ``univerzalne`` modele koji ipak imaju nedostatke i za brzu i za mirnu vodu. U sustini se radi o tome da kada se stavi otezanje u stomak vobleru, smiruje se njegov rad, a kada se stavi u gornjem delu ( u glavi recimo) dobija se trazeni, pojacani i siroki rad voblera. Tu je sva caka. Finci kada stavljaju otezanje, stavljaju minimalno i nikad u stomaku. Stavljaju sitne kuglice, ili na najvisoj tacki glave ili sa strane kod ociju i to sve sa ciljem da se izazove taj ``nepravilni`` rad kome predatori jednostavno ne mogu odoleti. To je razvijeno iz mnogogodisnjeg iskustva.

Dakle sustina je ne stavljati otezanje u vobler, vec izabrati teze drvo. Mnogi koriste balzu koju jednostavno nakljukaju olovom, jer je ``laka za obradu``. Ali u cemu vic kad je kretanje koje balza ima vec anulirano?

Tri sile deluju na vobler prilikom povlacenja:
- sila koja tezi da vrati vobler na povrsinu
- sila koja izaziva njegovo kretanje zadnjeg dela( repa)
- sila koja ga okrece oko svoje ose.
Ova tri dejstva na vobler se preplicu i usko su povezana. Recimo, jedno lako drvo ( balza, abachi (samba), lipa.... ) ima tendenciju da se sto brze vrati na povrsinu. Ako njima radimo neki model siroke glave, velikog obima ( da bi dobili na tezini zbog dalekog izbacaja) jednostavno ih je pretesko potopiti i dovesti na zeljene dubine. Tada je prva sila predominantna i potiskuje ostale dve. Vobler jednostavno zeli da se katapultira na povrsinu. Stavljanjem olova u ovakve modele smanjujemo silinu ovih dejstava na njegovo kretanje, tj ubijamo mu rad. Ovo je veoma vazno imati na umu kad se odabira oblik voblera koji direktno zavisi od tezine drveta. Ukratko sto teze drvo, to veci obim i sto lakse drvo, to manji obim. Ovo je kao neko zlatno pravilo.

Na slici jedna od oko 4kg na vobler od oko 9.5cm i 20-tak gr. Mrkli mrak

 

[nespetro]

Svaka časta!
I sam sebi pravim voblere.Prvo zašto sam to počeo je da bih shvatio konstrukciju voblera a dalje sam rad.
Drugo,kad već spominješ omraženi mi brend Rapalau.Oni su toliko svukli kvalitet da je to krajnje drsko i bezobrazno!
Treće ja volim teške veblere.Vidim iz priloženog da nam je slična gramaža u odnosu na dužinu.
I ono najbitnije nisam opterećne da li ću otkinuti,znam ljude koji imaju pune kutije a žao im da zabace.

E sad, nema ti druge nego da postavis neke slike svojih radova .
Nisam koristio rapalu nikad, mada imam nekih 10-tak komada. U startu mi se nije svidjala, dok je ryuki DUO bio favorit. Jos jedam model koji sam koristio je AKARA od 14gr, ali im je ipak zajednicko: iglicasti oblik, debelo otezanje tim kuglicama, brzo vodjenje, pravolinijsko kretanje, sitan vez.... u sustini sve ono sto zelim izbeci u radu svojih

 

[nespetro]

Gledao sam neke finske videoe gde za otvaranje proreza za paktu koriste neke, posebno konstruisane masine, i gde ga otvaraju tek na kraju, posle farbanja. U sustini da se napraviti, ali ko da se zeza sa tim. Zato taj otvor radim dremelom odmah na pocetku. Nije najidealnije resenje ali tako sam naviko:



Za ove voblere se koriste stepenicaste pakte ili kako se vec zovu. U 90% modela koristim P-20 koji je 2cm sirine i isto toliko duzine jezika. Narucujem ih odavde;
https://www.vaapputarvike.fi/porras-mallin-uintilevy-iso-p-418.html Cena za 50 kom. je 10 evra. U stvari sa ovog sajta sve narucujem samo ne lakove koje ne moze slati. Dobar je i pouzdan sajt a tip salje sve to upakovano u kutiju koja izgleda da ima neku knjigu unutra tako da do sada nikad nisam platio carinu.




Drugu paktu koju koristim je M-18. Nesto manja i kraca. Ovde vazi pravilo kao i za sve vrste pakti: sto veca i sira pakta, to siri i jaci pokreti repa a ujedno i veca dubina. Na male voblere koje radim od 5cm, a i na onima od 7 stavljam ili jednu ili drugu cisto da bih imao malo veci izbor u zavisnosti od dubine vode. Ove pakte su savrsene i za mirne i za najbrze moguce vode.

Pakta je ta koja daje pokretljivost vobleru i od nje najvise zavisi njegov rad. Najidealniji rad voblera je kada mu glava, da tako grubo kazem, stoji u mestu, tj, ne savija se, dok rep ima najsiri moguci rad. Dobar rad voblera se itekako oseti na stapu. Ako bi se vodjenje nekog DUO voblera uporedilo sa biciklom po neravnom terenu, vodjenje custom voblera je ko da vuces ogromni traktor po dzombama. To se tako savija i vibrira sa jakim otporom, tako da znas da radi ko lud u vodi. Pakta bi po nekom pravilu trebala biti iste sirine kao i telo voblera u najsirem delu. P-20 je najsira pakta koju Finci imaju i koriste a moze se po potrebi staviti i na tanje telo, mada to izbegavam iz razloga sto mi je svaki gram mase voblera bitan i trudim se da budu sto siri ( drop form). Kasnije cu jos nesto reci o podesavanju pakte na vodi.

 

[nespetro]

Visina postavljanja zice u vobleru je tik ispod ovog ureza za paktu i ako pogledamo pravolinijski ka zadnjem delu, vidi se da gornji deo ima vecu masu od donjeg. Odnos je mozda nekih 70-30%. Ono sto je najbitnije oko konstruisanja oblika voblera je da se taj odnos odrzi nesto preko prve polovine. Dakle odnos 70-30% je isti i u prvom, i u drugom, trecem... centimetru prve polovine. Zadnji deo koji samo sprovodi nagomilanu energiju nije toliko zavistan od ove teorije.





Obradjen bocni izgled.



Kada se pravi skica izgleda donjeg dela, ono sto je bitno je da najsiri deo odgovara najsirem delu prethodne, bocne skice. Ovde sad treba napomenuti da se debljina ovog zadnjeg, konusnog dela moze menjati u zavisnosti od sirine pakte. Konkretno na ovom modelu zelim staviti M-18 paktu koja je manja i uza od P-20 tako da idem na ovaj konusni oblik . Da zelim staviti siru P-20-ticu, ovaj zadnji konus bi bio mnogo blazi, vobler bi bio siri pozadi i samim tim bi dobio vecu tezinu voblera.

 

[nespetro]

Jor par modela od 8cm duzine. Na njima je P-20 tako da su siri u zadnjem delu. Fazon je u tome da se moze raditi bilo koji oblik i dobiti isti rad, samo ako se drzi princip da odnos mase gornjeg i donjeg dela bude isti barem do polovine duzine voblera . Ovaj prvi na slici je, recimo, istog tog odnosa ali celom duzinom. Fantastican rad.

 

[Mlinka]

svaka čast na detaljnom objašnjenju... i volji za umnožavanjem i proizvodnji!!!

da li koristiš impregnaciju drva, koji slojevi zaštite idu ispod boje i koji je završni lak na boji?
Kojim ljepilom ljepiš kljun/paktu u vobler?

 

[nespetro]

(7cm i oko 13gr)

Beli bor, a i breza, sa kojom najvise i radim su malo teza drva za obradu i ako se ne koristi neka masina sve to ide veoma sporo. Ja koristim neku za smirglanje i vremenom i vezbom se nekako navikne ruka koliko pritisak da napravi i kad i kako da okrece drvo. U sustini stvar vezbe. Sam ovaj kotur na masini se dobrano izlizao ali je to i prednost jer ne skida previse. Zato ga i ne menjam. probao sam jednom zimus da stavim novu smirglu, i shebao par komada, tako da sam vratio staru. Sto starija i losija, to bolja . Uz pomoc nje zavrsim negde 80% posla. Za ono sto ostane koristim smirglu 120, 240 i zavrsnu 360.



Posle rucnog smirglanja:





Posle smirglanja ide pravljenje zice:



Duzina zice koja se sece je nesto vise od duple duzine drveta. Ovo je 8cm vobler tako da sam sekao oko 18cm zice. Sama zica je, kako da kazem, polutvrda i debljine 1mm. Nju narucujem iz Finske sa onog pominjanog sajta. Pocinjem praveci prednje oko i na otprilike ( za ovaj model) 2.9cm pocinjem sa savijanjem srednjeg oka. Bitno je da se ono nalazi ispred tezisne tacke. Tj, ako bi vobler bez zice izbalansirao na prstu recimo, polozaj srednjeg oka bi bio tik ispred te tacke, dakle prema glavi. Gornji i donji krak zice treba spojiti ko na slici iz razloga sto se tu mogu zadrzati mehurici vazduha koje lepak zarobi ili koji prave supljine.
Pre nego stavim lepak i zicu u kanal, prodjem ga malo testericom da poravnjam neravnine koje uvek ima jer Dremel ne zahvati sve ravno.



Njegovo velicanstvo - lepak. Lako ga je izabrati kad covek zna da mu riba nece preci, recimo 3,4... 7kg, ali kad znas da ces pojuriti lososa a on moze preci i 20kg a ujedno ima snagu ko torpedo, onda vec izbor mora biti pazljiv. Ranije sam koristio UHU ALLPLAST za zicu i to na osnovu neceg sto sam nasao na netu. Ali za ovu godinu sam ga hteo zameniti i bacio se istrazivanje sta bratija Finci kazu? Ono... nije da allplast ne drzi. testirao sam ga na 22kg i samo je iskrivio zicu ( testirano na srednjem oku) bez da je izvuce. Znaci ne bih izgubio toliku ribu ali bi vobler bio neupotrebljiv.
Posle dosta istrazivanja po forumima, nasao sa da bratija koristi ili D3 lepak za drvo, ili D4 ili poliurethan kao ovaj na slici. Odlucio sam se da probam poliuretan. Napravio ne brzaka jedan model, stavio lepak i sledeceg dana test. Nista nije ni mrdnulo. Siguran sam, da imam vagu preko 22kg, izdrzao bi mnogo vise, sve dok drvo ne pukne. I to je to. Dakle ili D3, za koji sam nasao da ga vecina koristi, mozda i zbog cene, ili poli. Ove oznake D3 ili D2 i ostale stoje na pakovanju lepka za drvo i oznacavaju njegovu vodootpornost. D3 je jak lepak i mnogi proizvodjaci koji prodaju svoje modele ga koriste. Jedino sto je malo zahtevno oko poliuretanskog, je sto posle jedno sat vremena pocinje da ``radi`` tj peni. Nista strasno treba biti tu i jednostavno nekim nozicem pritisnuti penu nazad ili je jednostavno odseci kasnije.

 

[nespetro]

svaka čast na detaljnom objašnjenju... i volji za umnožavanjem i proizvodnji!!!

da li koristiš impregnaciju drva, koji slojevi zaštite idu ispod boje i koji je završni lak na boji?
Kojim ljepilom ljepiš kljun/paktu u vobler?

Nema na cemu druze. Planirao sam da kazem i o ovim stvarima po nesto u toku rada. Nadam se za par dana da cu i to obraditi . Da li i ti sam pravis voblere?

 

[nespetro]

(9cm i oko 17gr)

Posle eventualnog kitovanja kanala za zicu radim impregnaciju drveta. Vidim da Finci koriste razlicite zastite. Svako onako kako je navikao, a ipak je najzastupljenija impregnacija propionatom.



Ovo je u stvari celulozni acetat propionat u granulama https://www.eastman.com/Pages/ProductHome.aspx?product=71001221 Za impregnaciju koristim beli ali nemam ga trenutno. Ostalo je malo u teglici sto mi je dovoljno da zavrsim za sezonu:



Ovaj propionat se otprilike rastvara u odnosu 1:11, tj 100gr na 1,1l acetona ili razradjivaca. Razradjivaci su bolji za rad jer se sporije suse i ne izazivaju mehurice na povrsini, ali ih je tesko naci ovde zbog zabrana zavoda zastite okoline tako da mi ostaje samo aceton.
Mehurici uglavnom nastaju ako je vlaznost vazduha veca od 75% jer je aceton brzo i lako absorbuje narocito ako se ozme onaj 100%-ntni. Ovde treba malo eksperimentisati i naci sta odgovara. Ako se ne moze naci propionat, moze se koristiti svaka plastika koja se razlaze u acetonu uz uslov da bude lako savitljiva. Nedostatak koriscenja neke tvrde, krute plastike je da ona zna puknuti cak i iz cista mira, narocito ako ce se koristiti kao zastitni sloj ili lak. Kao impregnacija, u dodiru sa drvetom, da, ali ne i kao zastita posle farbanja.
Broj umakanja zavisi od same gustine smese ali nije lose da bude od 7-10 puta. Posto aceton brzo isparava, ceo proces moze trajati samo par sati, tj cesto umakanje na nekih 15 - 20 min. posle cega treba ostaviti vobler da odstoji najmanje ceo dan da se sve to lepo stvrdne.

 

[tommylee]

Jako pedantno radiš.Ja nemam takvu "radionicu" sve mi je od alata u jednoj maloj kištri
Trenutno manjkama sa paktama,celuloid od koga nas je većina radila više nije dostupan
Razni polikarbonati koje probah zadnje dvije godine su jednostano krti.Prodavci tvrde da ih lijepkovi i lakovi nagrizaju te da je to jedan od razloga.Nista im ne vjerujem jer sam dosta ih lijepio epoksijem koji nema tu abrazivnu ćud.
Ako nije tajna kako sad postavljaš otežanje,pošto si žicu zalio?

 

[nespetro]

Ovi krti propionati pucaju samo zato sto se vremenom skupljaju a nemaju elasticnost. Eksperimentisi sam nekim savitljivim plastikama i sigurno ces zavrsiti posao. Sto se tice pakti, probaj da nadjes jos nekog i jednostavno naruci iz Finske sa onog sajta. Ako gledas sajt na telefonu u gugle chrome, izaci ce ti opcija za prevod. Nije najsnajniji ali se razume.

Sto se tice otezanja ko sto vec rekoh- ne treba ti. Svako otezanje ubija rad voblera. Umesto toga promeni drvo. Uzmi neko teze koje mozes naci, povecaj mu obim, stavi siru paktu i imas odlican vobler za bacanje sa obale. Balza ili abachi su za pecanje iz camca gde ti ne treba daljina.

Ovaj model koji ovde pokazujem ce na kraju biti tezak 13gr. Sledeci model koji radim je od 9.2cm i on ide oko 17-18gr.


A vec drugi kad mi je potrebna veca tezina ide do 21gr. On ima i najveci obim, sirina 2.2cm i visina 2.3cm. Duzina je oko 9,5cm. Riba se ne buni oko velicine. Bas na takav jedan udara i ona od 0.5kg i ona od 7kg i veca ce ako Bog da

 

[Jr]

Bravo Neso!! Opisa ti ceo proces proizvodnje sa slikama, cini mi se da bih sad napravio neki vobler cisto da probam A jos ima mistika koji koriste "specijalnu" smesu za zastitu... Ili specijalni dubbing koji vata sve ribe u krugu od 4m.
Ovaj thread ne zasluzuje da bude u spanskoj muvi, zato reorganizacija

 

[Mlinka]

Nema na cemu druze. Planirao sam da kazem i o ovim stvarima po nesto u toku rada. Nadam se za par dana da cu i to obraditi . Da li i ti sam pravis voblere?

Da, kroz nekih 15tak godina sam izradio neki 40-50 komada voblera ... sve je krenulo s izradom plovaka pred 25 i više godina, a varalice (silikonce, leptire, kašike) radim od kad znam za ribolov... a radio sam i spinerbite, glavinjare i neke skoro unikatne vrste varalica...

uglavnom su vobleri za neke posebne situacije, kad na tržištu nisam našao vobler za takvu situaciju... najrađe koristim topolu, a bilo je pokušaja od vrbinim korijena pa do plivajučih plastika, podzaštitu sam radio ili celuloid otpljen u protugradnom gorivu raketa... velik postotak acetona..
puno truda i vremena je potrebno za izraditi dobar i lovan vobler/varalicu, zato je hvale vrijedan bilo kakav pokušaj izrade, a pogotovo ostvaren ulov na svoj vobler/varalicu..a kad sjedne riba života na nju... što se meni dogodilo, prestao sam da pecam tu vrstu ribe...